Imali smo priliku da gledamo (nažalost samo preko malih ekrana) finala plej ofa domaćeg prvenstva i sjajne utakmice finala Kupa Srbije čime je završeno domaće prvenstvo. Nakon toga odirana su finala CEV i Challenge Kupa gde smo gledali kolege Mirka Jankovića i Darka Savića. Za kraj kllubske sezone, kao što to obično i biva, ostala je poslastica - Super Finale Lige šampiona.
Finala se igraju sutra, 01.05.2021. godine, a sastaju se, kod seniorki A. Carraro Imoco CONEGLIANO i VakifBank ISTANBUL (17:00) dok će Superfinalnu utakmicu u muškoj konkurenciji igrati Grupa Azoty KĘDZIERZYN KOŹLE I TRENTINO Itas (20:30). Ovu drugu, mušku Superfinalnu utakmicu sudiće naš međunarodni sudija iz Kragujevca, Vladimir Simonović. Prenos obe utakmice možete gledani na Arena Sport 3 kanalu.
Odgovor Dušana Španovića na Zapisnik sa sednice Predsedništva UOSS možete pogledati OVDE.
Zapisnik sa Predsedništva UOSS održanog 22.04.2021. godine čiji je sastavni deo i odgovor na Zaahtev za zakazivanje vanredne Skupštine UOSS, možete pogledati OVDE.
Dana 19.04.2021. godine, Dušan Španović, nacionalni sudija i kontrolor-delegat, podneo je Zahtev za sazivanje vanredne Skupštine UOSS. Zahtev je potpisalo 16 delegata Skupštine.
Dokument možete preuzeti OVDE
Вероватно нема ниједног вернијег пратилоца одбојкашких дешавања у Србији, а да није познавао Миомира - Мићу Ђурића, кога су пријатељи звали и Пацер.
Данас, 16.04.2021. године, угашен је још један живот великог спортског и одбојкашког радника у Србији. Када би требало да се посебно издвоји неки сегмент Мићиног деловања у одбојци, не би се то могло прецизно: од играча, преко тренера, судије и функционера - на свим пољима је постизао изванредне резултате.
Иако није рођен у Сремским Карловцима, почетак и крај једне успешне спортске приче управо се везује за његове Карловце. Док је играо, своје пребивалиште је само тренутно мењао, као и за време тренерског рада. Играчку каријеру је провео у Стражилову (Сремски Карловци), Војводини (Нови Сад), Јединству (Стара Пазова) и Спартаку (Суботица). Као тренер је радио у Стражилову (Сремски Карловци), Војводини (Нови Сад), Камендину (Сириг), а био је као селектор млађих селекција Војводине.
Као судија достигао је највиши ниво. Био је признати међународни судија, који је делио правду на највећим домаћим и светским такмичењима. Можда је баш Мићина спонтана реакција на једну ситуацију са утакмице коју је судио на Светском купу у Јапану 1989. године утицала на каснија бројна ослобађања одбојкашке игре од крутих правила: допустио је да се игра настави иако је играч вратио лопту са трибина.
Свој рад у одбојци је крунисао као делегат и контролор, али пре свега као неко ко је сву своју енергију усмерио на стварање нових младих судија.
Ту се не завршава прича о одбојкашкој каријери Миће Ђурића: као функционер се доказао и у Одбојкашком савезу Војводине и Србије и као председник Судијске комисије Србије. Успешан спортски радник у одбојци, свој ауторитет је користио и у развијању других спортских грана: у пребогатој спортској каријери остаће забележен и податак да је био први председник Спортског савеза Општине Сремски Карловци, а након тога и почасни председник.
За свој рад Мића Ђурић је одликован многим признањима, од којих се издвајају: Награда ОСС, награда ОСВ, Награда за животно дело општине Сремски Карловци, Мајска награда Спортског савеза Војводине и многе друге.
Своју љубав пема одбојци пренео је и на синове Бранислава и Небојшу, који су такође били одлични одбојкаши и данас признати тренери.
У овом тренутку се не зна датум, али је сигурно да ће сахрана бити у Сремским Карловцима.
Хвала за све што си урадио за нас и наш спорт.
Почивај у миру, драги наш Мићо!
Текст: Анђелко Поповић
Umro je Slaviša Manojlović – Soća, delegat-kontrolor Banka Poštanska štedionica Superlige, međunarodni odbojkaški sudija.
Tužni su svi koji su ga poznavali jer je tokom više decenija bavljenja odbojkom oko sebe zračio plemenitom dobrotom.
Ima samo nekoliko utakmica kao igrač u beogradskom "Obiliću", još toliko godina u tom klubu (kao sportski radnik - tada se to zvalo "tehniko" - bio je svedok klupskih uspona osamdesetih godina) i više od četiri decenije suđenja i kontrolorskog posla u odbojci.
Za odbojkaškog sudiju položio je 1980. godine, međunarodnu karijeru počeo je 1998. Kontrolor suđenja i delegat na utakmicama našeg najvišeg ranga takmičenja je od 2011. godine, a svoju poslednju zvaničnu utakmicu imao je poslednjeg dana januara, pre nepuna dva i po meseca.
Svoja iskustva umeo je da podeli i sa najmlađim sudijama pa je poslednjih nekoliko godina, iako se teško kretao, vikendom svoje vreme posvećivao njima, početnicima. Imao je redak dar da to što treba reći sudiji posle utakmice, prenese kratko, jezgrovito, precizno.
Bio je omiljen među sudijama. Svojim stasom nije obećavao na prvi pogled, ali je bio sudija kome se veruje. Obrazovan, dobronameran, dobroćudan, druželjubiv, duhovit – bio je rado viđen i u srpskim klubovima. Mnogo puta je "uskakao" zbog otkaza sudija ili kontrolora-delegata u poslednji čas, ne tražeći zbog toga nikakvu posebnu nagradu ili zahvalnost. Jednostavno, uživao je u odbojci i suđenju - kako za vreme utakmica, tako i na sudijskim putovanjima i druženjima.
Iznenadna teška bolest neočekivano brzo je prekinula životni put na kojem su Soćini saputnici bili odbojkaška lopta i pištaljka. Koleginicama i kolegama iz Udruženja odbojkaških sudija Srbije i Beogradskih odbojkaških sudija, kao i svima koji su ga poznavali, Slaviša Manojlović – Soća ostaće u najboljoj uspomeni.
Tekst: Dejan Jovanović
